За развој архива и архивистике у Србији уско је везан град Ниш. Још 1846. године Српско учено друштво је иницирало идеју о чувању писане грађе. Међутим, требало је да прође 50 година да Народна скупштина Краљевине Србије, 2. децембра 1898. године у Нишу донесе Закон о Државној архиви и постави темеље савремене архивистике у Србији. За првог управника Државног архива 1900. године, постављен је др Михаило Гавриловић, који је рођен у Алексинцу, али био је нишки гимназијалац и радио као професор Учитељске школе и гимназије у Нишу.
 |
 |
|---|
Пет деценија по доношењу овог Закона, одлуком Министарства просвете НР Србије и решењем ГНО Ниш од 24. априла 1948. године основано је Архивско средиште у Нишу.
Историјски архив Ниш више од седам деценија обавља своју мисију, а то је прикупљање и чување трагова прошлости у виду докумената, књига, фотографија, пројеката, плаката и сличног. Архив је једна од најзначајнијих установа, где је на посебан начин сабрано искуство ранијих генерација које, у не малој мери дефинише садашњост и изграђује будућност.
Решење о постављењу
руководиоца
Од оснивања до данас Архив је мењао назив, организацију и територијалну надлежност. У периоду од 1951. до 1956. је Градска државна архива са територијалном надлежношћу и правом надзора на подручју Ниша, Пирота, Лесковца, Прокупља и Врања, а право прикупљања и заштите архивске грађе простире се на срезове: Алексиначки, Моравски, Нишки, Ражањски, Сокобањски, Сврљишки, Јастребачки, Добрички, Косанички, Заплањски, Белопаланачки, Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Лужнички, Врањански, Јужноморавски, Масурички, Босилеградски и Пчињски. У периоду од 1956. до 1959. ради под називом Историјски архив среза Ниш чија надлежност обухвата Нишки, Прокупачки и Пиротски срез са 16 општина. Укидањем Пиротског среза 1959. Државна архива среза Пирот припојена је Историјском архиву среза Ниш под називом Архивски центар Пирот, а 1960. одлуком Савета нишког Архива оснива се и Архивски центар у Прокупљу. Тиме се надлежност Архива у Нишу своди на територијалну надлежност Нишког, Топличког и Пиротског среза. Решењем бр. 11382/67 донетог 12. априла 1967, а у вези са Законом о новој територијалној подели СР Србије, Скупштина општине Ниш преузима право, обавезе и дужност оснивача Историјског архива у Нишу, који у свом саставу има архивска одељења Пирот и Прокупље. Формирањем округа у Србији 1991. дотадашња архивска одељења Прокупље и Пирот прерастају у самосталне архивске установе, а Историјски архив Ниш је надлежан за територију Града Ниша и општина: Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ, Сврљиг и Сокобања.
Архивско средиште је почело са радом у згради нишког Учитељског дома, а 1949. године пресељено је у неусловну зграду у нишкој Тврђави, где се и данас налази. Зграда Архива је смештена у северозападном делу Тврђаве. Приземни објекат издужене основе, саграђен 1890, једини је војни објекат подигнут у Тврђави после ослобођења од Турака. Име пројектанта није забележено. Зграда је најпре коришћена за смештај Картографског одељка српске војске, а од почетка XX века до Првог светског рата у њој је радила Прва подофицирска артиљеријска школа у Нишу. У току Првог светског рата бугарски окупатори користили су је као затвор. Између два светска рата коришћена је као касарна до 1949, када је војска напустила Тврђаву и предала је граду. Тада је зграда припала Архиву, а 1975. године стављена је под заштиту државе и проглашена спомеником културе.
Зграда после адаптације
1966. године
У депоима Историјског архива Ниш чува се преко 800 фондова, тј. 4000 дужних метара архивске грађе, која чини покретно културно добро и обухвата све области друштвеног живота: управу и јавне службе, правосуђе, просвету, привреду и банкарство, друштвено-политичке организације, верске установе, спортске организације, породичне и личне фондове, као и специјалне збирке.
Депо 1995. године
